Зашто смо данас обележили Светски дан јабуке?
Јабука је једино воће које има свој дан. Колико је здрава и заслужила је. Свој дан, 20. октобар, је и добила како би се указало на значај који она има по људско здравље.
Било је то 1990. године.
Домовина јабуке је Азија а неки подаци показују да се ово воће гајило још у млађем каменом добу. Једна азијска држава и данас је највећи произвођач јабука. Реч је о Кини, где се произведе скоро свака друга јабука узгојена у свету.
Када је реч о нашој земљи, јабука је у Србији, после шљиве друга воћна врста по површинама на којима се гаји. На око 20.000 хектара, годишње роди близу 350.000 тона јабука а највеће површине под јабукама су у Суботици, Смедереву, Гроцкој, Чачку и Ариљу.
Јабука је богата влакнима, витамином Ц, калијумом, па штити срце и крвне судове, спречава таложење масти у јетри, регулише ниво холестерола у крви, смањује ризик од малигних обољења као што су рак дебелог црева, плућа, побољшава пробаву.
Плодови јабуке сазревају од раног лета до касне јесени. Зими се ово воће највише једе јер има мање других врста, а она сасвим добро подноси зиму. Њени биолошки активни састојци буду релативно стабилни и очувани чак и на температури од нула степени.Због етилена који јабуке испуштају, са њима не треба чувати друго воће и поврће осим ако се жели да оно што пре сазри.
Једна јабука је тешка око 200 г, тако да у килограму у просеку има пет комада. Када је о јабукама реч, Гинисова књига рекорда као најтежу измерену бележи јабуку од 1,8 килограма.
Иако доктори препоручују да се једе бар једна јабука дневно, код нас се ни тај минимум не поштује, будући да годишње у просеку поједемо по 14 килограма овог воћа.Многи воле да јабуке једу печене, а оне имају дупло мање витамина Ц него што су га имале у сировом стању.
У продуженом боравку ОШ „Свети Сава“, деца су поред редовних активности, обележили пригодном радионицом овај дан.