Отац му је био српски жупан,
За његов живот он је имао план.
Браћа су му била Стефан и Вукан,
А Растко је сањао неки други сан.

Једног јутра рано у зору,
Док сунце још не обасја дан,
Кренуо је путем за Свету Гору,
Да оствари свој највећи сан.

Уз пуно борбе, учења и труда,
У руском манастиру на Светој Гори,
Створио је невероватна чуда,
И за српску цркву успео да се избори.

Добио је монашко име Сава,
Свима је био веома драг,
За њим је ишла слава,
За собом је оставио траг.

Изградио је српске школе,
Научио нас шта су вредности праве,
Зато га сви Срби воле!
Зато га сви Срби славе!

АЊА МАДИЋ V-4